Dalibor Tomasovic
Official Webpage

PISMA IZ PSIHIJATRIJE

(od B. za A. pismo IV)
mila,
p. s. (ne sećaj se, tamo ne živim.)
p.s. opstaju trave negde za moje ruke, da dišem.
dišem. diŠem. d1Šemo. o O o.
.
. predlažeš MI da se. rasparimo u kišu.
,’,’,’,’,’t’,’,“,“,“,“,“,“,’i’,’,’,’,’,
,“,“,’,“,“,“,’,’,’,’,’,“,“,’,,“,’
,’,’,j,“,“,’,“,“,“,“,’ a’,’,’,’
u detinjstvu sam.
zar me se se ne sećaš?
(bolnim sam kostima tu. bolnim.)
ti si mi noćnosti,
milo moje, kvadrati mojih
aerodroma. moja uspavanost.
OprosTi, oprosTI, OpRoSti, oprostimi, oprosti Mi. MI i ti, ti, ti,TI.
ruke, ruke,
moje ruke su moje smrTI.
telo mi se opet razapelo, ne sanjaj me.
zaboravljam da se sunca moja u šizofreniji,
uvek utorkom, dave u mastilu. tuđi sam. kaže doktor da mi nikada neće
biti bolje.
tako kažu i ________.
pa retko, kada se setim da zapišem sopstvenost.
/a i šta će mi to?/
da je nisam spoznao verovatno ne bih
TRNJE mi je opet u KOSI!
ubrajam nihilizam u svoj (do)ručak,
osetljiv sam na gravitaciju. zvezde se
naše utapaju u prašinama, (nikada
ne večeram), novim
godišnjim dobima. niko me neće znati, jednom. jednom su i meni cvetovi
delovali kao ptice bez krila.
želim da spavam. HVALA TI NA OGOVORIMA. o umetnosti, sledeći, put,
ViŠe. mila,
pisma su mi….
ona su mi..
.
(_ _ _ _) kako poljupci nemaju sećanja,
a pesme imaju.
p.s.